Rečenični znakovi

- zovu se i razgodci (razgoci) ili interpunkcija, a služe za rastavljanje teksta na rečenice

Točka
- stavlja se na kraju izjavne rečenice (Nisam to razumio.)
- ako naslov ili podnaslov pišemo u istom redu s tekstom, iza naslova i podnaslova stavlja se točka (Rečenični znakovi. Rečenični se znakovi zovu i razgodcima ili interpunkcijom.)
- pišemo je u bibliografskim jedinicama (Težak – Babić. Gramatika hrvatskoga jezika. Šk. Zagreb. 2002.)

Upitnik
- piše se na kraju upitnih rečenica (Idemo li na izlet?)
- označava znak šutnje u razgovoru ( – Idemo na izlet? – ?)
- stavljamo ga ukoliko sumnjamo u neki podatak ili dio rečenice koji smo citirali (“Upitnik nije (?) rečenični znak.”)
- ukoliko se pitanje postavlja jednim dijelom rečenice, pišemo upitnik, a rečenicu nastavljamo malim slovom (Bila sam jučer u gradu, a zašto baš jučer?, no nisam obavila ono što sam trebala.)

Uskličnik
- pišemo ga na kraju uskličnih rečenica (Odlično!)
- možemo ga pisati iza oslovljavanja na početku poslovnog ili privatnoga pisma (Dragi Marko!)
- može se pisati iza svake usklične riječi u rečenici, ali bez drugih znakova (riječi koje slijede iza uskličnika pišu se malim slovom); usklične dijelove rečenice možemo odvojiti i zarezima (Ivane, dođi ovamo!)
- naslove u pravilu pišemo bez uskličnika, osim kad usklik želimo posebno naglasiti ili kad je sastavni dio naslova (Bravo!)

Upitnik i uskličnik
- piše se u rečenicama koje istodobno označavaju ushit i pitanje (Vjerujem ti?!)
- pišemo u rečenicama u kojima želimo naglasiti usklični dio te naznačiti i upitni dio (Vjerujem ti!?)

Zarez
- stavlja se pri nabrajanju (Dolazim sutra, donosim lektiru, čekaj me.), naknadnom dodavanju (Mario, učenik našeg razreda, najbolji je u informatici.), suprotnosti (Došao sam, ali nisam donio CD.), isticanju (Došao sam, i to automobilom.), inverziji (Kad uredim stan, otići ću do prijateljice.)

Navodnici
- njima se označava upravni govor (“Navođenje”, objašnjenje.; “Navođenje!” objašnjenje.; Objašnjenje: “Navođenje.”)
- u navodnike se stavljaju riječi koje nisu književne (Dobio je “kulju”.)
- u navodnike se stavljaju i riječi koje upotrebljavamo u ironičnom i podrugljivom smislu (Stvarno je “dobar”.)

Crtica
- njome označavamo upravni govor (- Navođenje – objašnjenje.; – Navoenje? – objašnjenje.; – objašnjenje – navođenje.)

Polunavodnici
- njima označavamo citat unutar citata (npr. Rekao je: “Čitao sam ‘Gramatiku hrvatskoga jezika’.”)

Spojnica
- piše se unutar rečenice ili dijelova rečenice koji se ne izgovaraju kao cjelina, nego u dijelovima, uglavnom radi naglašavanja (Ni-sam ti do-ni-je-la.)